sedamnaesti ツ

Dobro došli na moj blog. ツ

19.01.2017.

Taj dan je bio poseban.Sjedeći s društvom ugledala sam njega.Bio je tako simpatičan.Ono što je moju pažnju privuklo je bio njegov neodoljiv osmijeh.Da,stvarno je bio neodoljiv.Ali bi kratko trajao.To mu je bila jedina mana.Vjerovatno zbog toga što sam željela da se stalno smije.Ali to je nemoguće.Od tog dana nebi prošla ni jedna noć,a da ne pomislim na njeg.Kad nešto zapne za oko,teško je da se ne pomisli na to.I tako jedan dan hodajući gradom,srela sam ga ponovo.Slučajno smo se zakačili ramenima.Krenuvši da se izvinem on je se okrenuo i nasmijao se.Izgubila sam se.Kao i obično kad ga ugledam.Krenula sam ništa ne govoreći,pitao me je da li sam uredu.Rekla sam da jesam i nastavila sam da hodam.Sva uzbuđena,sretna.Naravno razmišljajući šta sam sve mogla reći dok sam šutila.Tako hodajući sam se okrenula i pogledala preko ramena,još je stajao,a ja sam nastavila dalje.To je bio naš prvi susret.Ako se to može tako nazvati.Od tad je prošlo dosta vremena,dugo ga nisam vidjela.Ali se nadam da hoću,nekad u skorije vrijeme.. ☺

14.01.2017.

Iako ne dobiješ svaku bitku,važan je osjećaj da si se borio,pa makar u toj borbi bio povrijeđen,znaš bar zbog čega imaš ožiljak. :)

12.01.2017.

:)

Sve krene od onog trenutka kad vam se pogledi sretnu.Tad počinjete sanjati te oči.Među ljudima tražiti onaj neprocjenjivi pogled.Pogled od kojeg vam srce zaigra,zbog kojeg osjećate leptiriće u stomaku.Jedva čekate novi dan u nadi da će te ih opet vidjeti.Jednostavno vas nešto veže za njih,neka jaka veza.Toliko jaka da vam navuče osmijeh svaki puta kad u njih pogledate.I sve što tada u to vrijeme želite jeste da taj neko osjeća isto ono što i vi sami osjećate.A to je neprocjenjivu sreću. :)

11.01.2017.

Ponekad se damo u razmišljanje.Gledamo u čemu smo to pogriješili,šta smo uradili pa nam se tako vraća.Preispitujemo svoje odluke.Ali kad dobro razmislimo,shvatimo da nismo mi ti koji su pogriješili.Jednostavno ljudi ne podnose kad je neko sretan.Gledaju kako će upropastiti ono za što se neko toliko borio.Nisu sretni,pa ne dopuštaju ni drugima da to budu.Možda su i oni bili dobri,ali promijeni se čovjek od silnih laži i obećanja.

11.01.2017.

Sve što trebamo je jedan iskren zagrljaj. :)

Ponekad u životu sve što nam fali jeste onaj zagrljaj u kojem se osjećamo sigurno.Zagrljaj u kojem zaboravimo na sve probleme,izgubimo pojam o vremenu.To je trenutak u kojem ćutimo i grlimo najjače.

10.01.2017.

:)

Najgore je kad u noći pomisliš na taj poseban osmijeh i posebne oči.Kad počneš da razmišljaš šta je se sve moglo desiti,a nije se desilo.Kad gledaš koliko si se trudio,ali da je sve bilo uzalud.I onda kao i svaku predhodnu noć zaspiš u suzama.

10.01.2017.

:)

Dođe i taj dan kada moramo da pustimo ono za čime smo žudili toliko vremena.Jednostavno moramo da krenemo dalje.Nije jednostavno.Ali kad pogledamo unazad,šta smo dobili što smo se trudili? Samo tugu i isplakane noći.Nismo dobili niti jedan razlog da bi se nastavili borit za tog nekog.Niti jednu nadu.Možda je tako suđeno.Možda nas ipak čeka nešto bolje. :)

10.01.2017.

Prešutiti ili ne? :)

Ponekad nekome želimo mnogo toga reći,ali jednostavno nemamo snage za to.Možda se bojimo odgovora,pa uglavnom zbog toga sve prećutimo.Možda je tako i bolje.Manje su šanse da ćemo biti povrijeđeni.

10.01.2017.

:)

Pobjednici nikad ne odustaju,a oni koji odustaju nikad ne pobjeđuju. :)

10.01.2017.

:)

Kad nađes nekog po tvojim mjerilima, pa ti se desi jednog dana u braku ili mimo njega taj neko koji je ispunio "sve tvoje kriterije" slomi srce i otruje ga razočaranjem,shvatit ćes da ljubav nema nikakve veze sa vanjskim izgledom.Nego da je bitan karakter i dobrota tog nekog.Jer dobar i ako nije lijep vec običan,zna se neobično mnogo voljeti.To vam je srodna duša,vi je sebi odaberete ne čekate da dođe. :)


Stariji postovi

sedamnaesti ツ

Can you turn on the light,
please?